Ulogujte se

Lako je sada pisati hvalospjeve o Novaku...

U martu 2007. godine teniski analitičar Piter Bodo napisao je članak pod nazivom „Savršeni igrač“. Članak se odnosio na Novaka Đokovića, tada 19-godišnjaka i 13. tenisera sveta. Bodo je vidio ono što je u tom trenutku malo ljudi vidjelo, iako je i tada bilo jasno da će Đoković imati veoma dobru karijeru.

On je članak napisao tokom Mastersa u Indijan Velsu na koji je otišao kako bi bolje pogledao Rišara Gaskea koji je u to vrijeme predstavljan kao predvodnik nove generacije, odnosno ’bejbi Federer’.

„Želio sam bolje da pogledam Rišara Gaskea, odnosno bejbi Federera kako ga mnogi zovu. I što ga više gledam, sve manje mi se sviđa. On je sjajan momak, ali je očajan teniser (ovde govorim o vrhunskom tenisu). U određenom smislu, on je moja verzija anti-tenisera. Veoma je talentovan, ali bejbi Federer? Nema šanse. Ipak, ovaj članak pišem zbog teoretski savšenog igrača. Njega vidim u Novaku Đokoviću“, piše Bodo u uvodu teksta.

Srpski teniser je upravo na tom turniru u Indijan Velsu napravio proboj u svjetski vrh, a Bodo je ovaj članak napisao tokom meča koji je Đoković igrao protiv Žulijena Benetoa.

„On još nije stigao ni do polufinala Gren slema, pa ćete me sigurno napadati, ali... Postoje stvari kod Đokera, koje su neuporedive (kao što je na primer njegova rotacija tela tokom udarca). Gledao sam ga protiv Francuza Benetoa koji igra veoma dobro u posljednje vreme sa jednosatvnom formulom – napravi što manje grešaka i natjeraj protivnika da pogađa udarce koje mora kako bi pobjedio. Prva stvar koju sam zapisao dok je Đoković udario bekend kojim je napravio brejk i poveo sa 5:3 bila je ’sjajna rotacija tijela prilikom udarca’. Za mene je to velika stvar. Miroslav Mečir, momak koji je igrao kao da ne trči, je što se toga tiče bio neprevaziđen. Đoker isto tako čisto udara lopticu, ali je u određenim stvarima bolji od Mečira i zbog toga njegovi udarci imaju veću snagu. Ali, rotacija tela prilikom udarca dobija maksimalnu efikasnost tek sa sjajnim tajmingom, a to je Đokovićev još jedan veliki talenat. Kombinacija tajminga i rotacije dovodi do maksimalne brzine. To je prilično dobra definicija efikasnosti udarca. Servirajući za set Đoković je imao 0:40 i u tom trenutku je iz bijesa bacio kačket na zemlju. Sledeća dva poena dobio je moćnim insajd-aut forhend vinerima. Stigao je do 40:40 jo
š jednim forhendom i dobio je set.“

On je već tada vidio koliki je Đoković perfekcionista.

„Beneto je igrao dovoljno dobro i svaki put kada bi Đoković napravio grešku ili udario viner burno je to proslavio. On je emotivan tip, ali nekako to ne utiče na njegove udarce. Često su igrači koji igraju sa mnogo emocija perfekcionisti. Takav je bio Džon Mekinro. Endi Mari i Novak Đoković su takođe takvi. Deluje da Đoković uspeva da obuzda svoje emocije, jer to ne utiče na njegovu igru. Takođe, Đokovićeve noge su veoma aktivne i uvek je na loptici. On jednostavno ima uvek korak više od, na primjer, Gaskea i to mu omogućava da doda malo više snage i preciznosti u svoje udarce. Đoković je lako brejknuo Benetoa na startu 2. seta, a onda je lako i potvrdio brejk bombom iz servisa. Beneto je samo odmahivao glavom. U tom trenutku sam pomislio na najsjajniju rečenicu u rok muzici koju je napisao Džon Lando: ’Video sam budućnost rok en rola (tenisa) u Brusu Springstinu (Novaku Đokoviću).’“

Srpski teniser brzo je završio posao sa Francuzom, pa je Bodo odlučio i da popriča sa njim.

„Gemovi su brzo prolazili u drugom setu, a to je zbog Đokovićeve borbenosti. On je sjajan takmičar. I dok sam zapisivao nekoliko stvari koje sam primetio Đoković je već poveo sa 4:0. Do kraja je lako završio posao – 6:3, 6:1. Pomislio sam da sam upravo gledao savršenog tenisera, pa sam poželeo i da mu kažem to. ATP mi je zakazao intervju sa njim. On ima impresivan izgled, kao da je iz 50-ih godina prošlog veka i nosi se kao vojnik. Nema frizuru, jednostavno je ošišan na kratko. Ima spartanski izlgled. On je prijateljski nastrojen momak i direktan je. Rekao sam mu da ne želim da mu se ulizujem, ali da je on nešto najbliže savršenom teniseru što sam video u životu. Prvo se nasmijao na moju konstataciju, a onda je rekao: ’Mogu da kažem da je u neku ruku to sudbina. U Srbiji nikada nismo imali Top15 igrača, pa mi je bilo teško da se razvijem i uspijem. Imao sam sreće sa svojim prvim trenerom. U pitanju je Jelena Genčić, njegov mentor, žena koja je radila i sa Monikom Seleš. Đoković mi je rekao da ga je ona naučila osnovama tenisa i da ga je pazila od 6. do 11. godine. Tada je odlučio da ode u Nemačku kod bivše jugoslovenske zvezde Nikija Pilića, koji je u svojoj akademiji izbrusio zvezde kao što su Boris Beker i Goran Ivanišević. ’Mojoj porodici je bilo teško da pusti dijete da ode sa 12 godina u drugu zemlju. Ali, to sam morao da uradim’. Đoković je na početku igrao jednoručni bekhend, ali je rekao da je bio previše mršav, pa je zbog toga uvek bio u defanzivi i razvio je dvoručni bekhend. Sve ostalo se u njegovoj igri prirodno razvilo. Jelena Genčić ga je 2005. godine, kada se povukao tokom meča sa Korijom uhvatila i rekla mu: ’Igraš sjajno, ali kada imaš priliku da završiš poen, koristiš previše spina. Izravnaj udarac’. Što se tiče njegove mentalne čvrstine, rekao je: ’Sazreo sam. Pokušavam da susdržim emocije koliko mopgu, ali takav sam. Volim da vičem na terenu. Volim da se borim. Volim da se takmičim.’ A na moje pitanje o teoriji savršenog igrača? Nasmejao se: ’ Ne mogu da kažem da sam savršen igrač. Takav ne postoji, a mislim da mogu mnogo da napredujem.’ Dobro, možda nije savršen, ali je spektakularno darovit igrač koga njegov perfekcionizam neće osujetiti. A, to je za mene najbliže savršenstvu.“

Đoković je upravo na tom turniru u Indijan Velsu stgao do finala gde ga je pobedio Rafael Nadal, ali je već sledeće nedelje u Majamiju pobedio Španca i najavio blistavu karijeru...

Ostavite komentar

Unesite sva polja označena sa zvjezdicom (*).